Pandemija i „lockdown“ koji je usledio istakli su poteškoće u pristupu digitalnim tehnologijama za autistične osobe, posebno za one sa intelektualnim invaliditetom. Dok su neki korisnici mogli da imaju koristi od onlajn obuke, onlajn učenja, brige, podrške i pomoći, oni koji nemaju pristup digitalnim tehnologijama su dodatno izolovani i isključeni iz svojih obrazovnih centara i centara za brigu, i odsečeni od svojih pružaoca usluga. To je negativno uticalo na obrazovanje i obuku autističnih osoba, što je rezultiralo nižim kvalitetom života i ličnim razvojem autističnih osoba i njihovih porodica, koji su ostali bez podrške tokom ovog perioda.

Nedostupnost određenih digitalnih tehnologija za neke je zasnovana na činjenici da sami alati nisu dovoljno dostupni, nedostatku obuke (za nastavnike, osobe sa invaliditetom i njihove porodice), loše prilagođenim metodologijama kao i nedostatku tehnoloških resursa. Tačnije, digitalni alati su dizajnirani za opštu populaciju, ne uzimajući u obzir potrebe pristupačnosti autističnih osoba.Digitalne alate treba prilagoditi iz kognitivne perspektive, uključujući materijale koji se lako čitaju, piktograme i grafičke resurse.